Халил Хрњица у Индији (Вишеград) 0001    Повила се пригоркиња вила 0002    По Кунари високој планини, 0003    Она тражи Муја и Халила. 0004    Тражи вила, ал наћи не може. 0005    Савила се лугу зеленоме 0006    И бјеше јој у лужини Мујо. 0007    Добар Мујо шићар уловио, 0008    Ал му вила тихо говорила: 0009    „О мој брате, од Кладуше Мујо, 0010    Ти нијеси уловио, Мујо, 0011    Већ си, Мујо, пуно зијанио. 0012    Синоћ Зорић у Крајину сиђе, 0013    Б’јелу твоју он пороби кулу, 0014    Одведе ти дебела ђогата 0015    И Омера сина јединога, 0016    Твоју, Мујо, бјелогрлу љубу 0017    И Ајкуну, твоју милу сестру, 0018    А мајку ти коњем погазише. 0019    Оде робље уз гору зелену.” 0020    А кад Мујо зачу лакрдију, 0021    Удари се по кољену руком, 0022    Пукоше му мор-чохе чакшире, 0023    Па је браћи ријеч говорио: 0024    „Ај, на ноге, моја браћо драга, 0025    Полетите низ гору зелену 0026    И хватајте стазе и богазе, 0027    Не ћемо ли робље повратити.” 0028    Тридест ага на ноге ђипише, 0029    Па синуше на тридесет страна, 0030    А Нукица на дугу пољану. 0031    Кад погледа црнијем очима, 0032    Колика је танешна пољана, 0033    Ал је влашки логор напунио. 0034    Зорић сио, хладно пије вино, 0035    Служила га љуба Хрњичина 0036    Половину сузам’ од очију. 0037    Омер хода и ђогата вода, 0038    Све му чупа траву дјетелину 0039    И додаје бабову ђогину, 0040    А дајући добру причу каже: 0041    „Давор ђого, давор добро моје, 0042    Кад мој бабо у Крајину сиђе, 0043    Бабо дође а тебе не нађе, 0044    А ни тебе, нити мене, ђого. — 0045    Мој амиџа, моја рано љута, 0046    Кад, амиџа, у Крајину сиђеш, 0047    Ко л’ ће, болан, преда те изићи, 0048    Прихватити робе и робиње, 0049    Прихватити главу одсјечену.” 0050    Он мнијаше, нико не чујаше, 0051    А све чује за јеликом Нуко. 0052    Стаде љубит бистра џефердара: 0053    „Џефердару, моја пушко златна, 0054    Немој мене ватром преварити, 0055    За око те ни молити не ћу. 0056    Ако мене ватром преварила, 0057    У њихове руке допанула; 0058    Ако циглог убила једнога, 0059    Ако Бог да, никад ни једнога. 0060    Удри мени Зорић капетана, 0061    Ал виш њега Вида бајрактара.” 0062    Па он паде на десно кољено, 0063    На лијево пушку наслонио, 0064    На кољено у лијеву руку. 0065    Земљи паде, живу ватру даде, 0066    Не погоди Зорић капетана, 0067    Већ виш њега Вида бајрактара. 0068    Онда Зорић на ноге ђипио, 0069    Па Мујова посједе ђогата, 0070    За се метну љубу Хрњичину, 0071    Па побјеже низ гору зелену. 0072    Пјешице га призајмио Нуко, 0073    Дочека га беглук Њемадија. 0074    Па он виче Мујова ђогата: 0075    „Давор ђого, давор добро моје, 0076    Зар нам, болан, оде у Кауре 0077    И однесе љубу и Омера 0078    И остави сахибију свога, 0079    Да ти пјешке кука по планини” 0080    Хајван бјеше,ал све знадијаше. 0081    Оте од њег ђема и дизгина, 0082    Па се врци натраг у планину. 0083    Нуко виче грлом и авазом: 0084    „Нут’ Омере, нејако дијете, 0085    Нагни ми се десно али л’јево, 0086    Да т’ олово не оквари лице.” 0087    Омер писну како гуја љута: 0088    „Аја богме, Нуко бајрактаре, 0089    Јадан ти се помаћи не могу, 0090    Јер су моје привезане руке.” 0091    Жао момку убити дијете, 0092    А навали беглук Њемадија 0093    А Нукана бити из пушака. 0094    е саждише хаљине, 0095    Видје јадан, ваља погинути; 0096    Залетје се у зелену траву, 0097    Те,затури сестру Хрњичину 0098    И побјеже низ гору зелену 0099    И уграби у Шкрапљу пећину, 0100    Па се јадан из стијене брани 0101    Бранио се три бијела дана, 0102    Ни откуд му не има индата 0103    Док у Сењу пукоше топови, 0104    Два у једно, тридесет заједно. 0105    Нуко проли сузе од очију: 0106    „Мој Омере, моја рано љута, 0107    Зар ми Сењу на Крајину сиђе, 0108    Већ те Нуко никад видјет’ не ће.” 0109    И погледа на стијене Нуко, 0110    Пружила се везена шешана, 0111    Да убије Нука барјактара. 0112    Позна Нуко везену шешану, 0113    Па повика Нуко бајрактаре: 0114    „Побратиме, гојешан Халиле, 0115    Зар ћеш убит’ побратима,свога?” 0116    А кад Халил зачу лакрдију, 0117    Па полетје стрмо низ планину 0118    И Нукану турски селам виче; 0119    А Нукан му љепше прихватио, 0120    Селам виче, за Омера пита. 0121    А вели му Нуко бајрактаре: 0122    „Прођи ме се, мој брате Халиле, 0123    Ево, брате, три бијела дана, 0124    Нијесам ти ништа окусио; 0125    Што се теби, болан, догодило, 0126    Догодило пива и једива, 0127    Скидај брже шарену упрту, 0128    Не ћу л’ турски живот повратити, 0129    Видиш моје пребијело лице, 0130    Гдје је, болан, ватром изгорјело.” 0131    Халил скиде шарену упрту, 0132    Извади му и јела и пива. 0133    А кад Нуко живот повратио, 0134    Каже њему за Омера свога, 0135    Гдје је сишо к Сењу на Крајину. 0136    Па је њему Нукан бесједио: 0137    „Ој Халиле, мио побратиме, 0138    Да идемо к Сењу на Крајину. 0139    Сад што ћемо за Ајкуну нашу, 0140    Ево наше у пећини Ајке.” — 0141    „Добро богме, мој брате рођени 0142    Савести је к мору широкому, 0143    Завити је у зелену шашу, 0144    Док се вратим преко сињег мора.” 0145    То рекоше, цуру изведоше, 0146    Отискоше низ гору зелену, 0147    Овдје, ондје, сињу мору дође. 0148    А кад мору на обалу сиђе, 0149    Па сједоше у зелену траву, 0150    Заподје се на мору ђемија, 0151    И у њој су два морска трговца. 0152    Тамам лађа крају прикрајила, 0153    Халил ђипи из шаше зелене, 0154    Те у влашку ускочио лађу 0155    И потеже сабљу оковану 0156    И трговцим’ одсијече главе 0157    И с њих свлачи рухо и оружје 0158    И облачи троје дјеце луде. 0159    Па на море натискоше лађу, 0160    Отискоше преко мора сињег 0161    И под Сење лађу притјераше. 0162    Онда Халил Нуку бесједио: 0163    „Који ћемо на капију ићи?” 0164    Ал Нуко му тихо бесједио: 0165    „Ја ћу брате, на капију поћи,” 0166    Па испаде из ђемије право 0167    И отиште пољем зеленијем. 0168    Ето момка граду на капију, 0169    На капији тридест капиџија, 0170    Што чувају на капији врата, 0171    Не дадоше Нуку пролазити. 0172    А Нуко им ријеч бесједио: 0173    „Капиџијо, отвори ми врата, 0174    Ја сам чуо, гдје причају људи, 0175    Гдје је Зорић сишо у Крајину, 0176    Заробио сина Хрњичина 0177    И одвео дебела ђогата, 0178    Бјелогрлу љубу Хрњичину, 0179    Па се хоће оженити њоме. 0180    Велику смо рубу дотјерали, 0181    Не бисмо ли што год пазарили.” 0182    Ал вели му тридест капиџија: 0183    „Јесте Зорић сишо у Крајину, 0184    Поробио кулу Хрњичину, 0185    Заробио коња и Омера, 0186    Бјелогрлу љубу Хрњичину, 0187    И јутрос је добро уранио, 0188    Отишао покрај сињег мора, 0189    Мој трговче, под влашку Индију, 0190    Гдјено Турчин није долазио, 0191    Ондје ће се њоме оженити.” 0192    А кад зачу Нуко бајрактаре, 0193    Поврати се низ поље зелено, 0194    Сиђе Нуко мору дебеломе. 0195    А кад Нуко на ђемију дође, 0196    Све казива свом брату Халилу, 0197    Гдје је Зорић о’шо под Индију, 0198    Гдјено Турци долазили н’јесу; 0199    Проли Халил сузе од очију: 0200    „Еј Омере, моја рано љута! 0201    Враћај лађу преко сињег мора, 0202    Узми цуру, хајде у Крајину, 0203    Ја ћу кренут низ море ђемију.” 0204    Оде Халил под влашку Индију, 0205    Ал вели му Нуко бајрактаре: 0206    „А тако ми дина и имама, 0207    Жив те Нуко оставити не ће.” 0208    Па кренуше низ море ђемију 0209    И одоше под влашку Индију, 0210    Оставише четерест конака. 0211    Када лађу крају притјераше, 0212    Онда рече Нуко бајрактаре: 0213    „Хајд’ Халиле граду на капију, 0214    Јер ти знадеш дванаест језика, 0215    А ја, брате, незнам ни једнога.” 0216    Ђипи Халил на ноге лагане. 0217    Када граду на капију сиђе, 0218    На капији тридест капиџија, 0219    Пред Халилом затворише врата. 0220    Ал вели им гојени Халиле: 0221    „Капиџије, отвор’те ми врата, 0222    Ни до сад се затварала н’јесу 0223    Од онијех морских трговаца. 0224    Ми смо чули, гдје причају људи, 0225    Гдје је Зорић сишо у Крајину, 0226    Поробио кулу Мујагину, 0227    Заробио коња и Омера 0228    И његову вјереницу љубу, 0229    Па се хоће оженити њоме. 0230    Ево смо му рубу дотјерали, 0231    Не бисмо ли што год пазарили.” 0232    Када зачу тридест капиџија, 0233    Пред Халилом врата отворише: 0234    „Опрости нам, са мора трговче, 0235    То је сада у незнању било. 0236    Јесте Зорић сашо у Крајину, 0237    Поробио кулу Мујагину, 0238    Заробио сина и ђогата 0239    И његову вјереницу љубу, 0240    И хоће се њоме оженити, 0241    Добро ћеш ти рубу пазарити.” 0242    Оде Халил на нову чаршију, 0243    Не зна куле од Индије краља. 0244    Почем Халил познаваше кулу? 0245    На њојзи је од злата јабука, 0246    На јабуци алем камен драги, 0247    Пред њиме се види вечерати 0248    У сред ноћи, као у сред дана. 0249    Оде Халил уз бијелу кулу. 0250    Кад изиђе уз бијелу кулу, 0251    Ал посјело тридест капетана, 0252    Међу њима од Индије краљу, 0253    Уз кољено Зорић капетане. 0254    Њима Халил Бога напомиње, 0255    А сваки му љепше прихватио. 0256    Сваки му се с мјеста помакнуо 0257    И Халилу мјеста начинише 0258    Уз кољено Зорић капетана. 0259    А сваки га чашом понудише, 0260    Добром чашом и добродошлицом. 0261    Тадај рече од Индије краљу; 0262    „О Бога ти, фисан Маџарине, 0263    Откуд јеси, од земље које си, 0264    И како те по имену вичу?” — 0265    „Ја сам, краљу, један јабанџија, 0266    Ја сам, краљу, са мора трговче, 0267    то ја гоним рубу венедика, 0268    Па сам чуо, гдје причају људи, 0269    Гдје је Зорић сишо у Крајину, 0270    Поробио кулу Хрњичину,: 0271    Заробио коња и Омера, 0272    Бјелогрлу љубу Хрњичину, 0273    Па се хоће оженити њоме. 0274    Велику смо рубу дотјерали, 0275    Не бисмо ли што год пазарили.” 0276    А кад зачу од Индије краљу, 0277    Попљесну га по плећима руком: 0278    „Хај аферим са мора трговче, 0279    Баш је Зорић сишо у Крајину, 0280    Поробио кулу Хрњичину, 0281    Заробио коња и Омера, 0282    Бјелогрлу љубу Хрњичину, 0283    И хоће се оженити њоме, 0284    Бели ћемо рубу пазарити.” 0285    И отален на ноге ђипише 0286    И одоше низ бијелу кулу 0287    И ето их граду на капију, 0288    Па одоше низ поље зелено 0289    И сиђоше мору на ђемију, 0290    Прегледаше рубу на ђемији. 0291    Годише се и погодише се 0292    За хиљаду жутијех дуката. 0293    И отале на ноге ђипише, 0294    Најнапријед од Индије краљу, 0295    А за њиме Зорић капетане, 0296    А за њиме Мујагин Халиле, 0297    За Халилом кићена Ајкуна, 0298    А за њоме Нуко бајрактаре. 0299    И одоше граду на капију, 0300    Уз чаршију на бијелу кулу, 0301    А два брата за пуну трпезу, 0302    А Ајкуна јандал на душека. 0303    И вели јој од Индије краљу: 0304    „О трговче, живота ти твога, 0305    Што не пијеш вина црвенога?” 0306    Ајка шути, Халил одговара: 0307    „А Бога ми, од Индије краљу, 0308    Дворио је лоша господара, 0309    А није се вину научио, 0310    Већ шећерли кахви из финџана.” 0311    А кад зачу од Индије краљу, 0312    Виче кћерцу, кићену Ружицу: 0313    „Понеси ми таблу и финџане!” 0314    И ето ти кићене Ружице, 0315    Она носи таблу и финџане. 0316    Ружа точи, а Ајкуна пије. 0317    Тако бјеше три бијела дана, 0318    Онда рече гојешан Халиле: 0319    „Ходи краљу, да се поплатимо, 0320    Мен’ је данас вакат путовати, 0321    Донеси ми хиљаду дуката.” 0322    Онда дјеца на ноге ђипише, 0323    Најнапријед Нуко бајрактаре, 0324    А за њиме кићена Ајкуна, 0325    А за њоме гојени Халиле 0326    И за њиме пристануо краљу, 0327    Па Халилу ријеч бесједио: 0328    „О Бога ти, са мора трговче, 0329    Да ти хатер останути не ће, 0330    Ја бих теби нешто бесједио, 0331    Да ми дадеш онога трговца, 0332    Танку ћу му начинити кулу. 0333    Ја од срца не имам евлада, 0334    Него једну кићену Ружицу, 0335    Бели ћу му цуру поклонити.” 0336    Ал Халил му тихо бесједио: 0337    „У нас, краљу, чудан адет има, 0338    Ми чувамо у чардаку врата, 0339    Болан бане по недјељу дана.” 0340    Ал вели му од Индије бане: 0341    „Ја ти томе мани бити не ћу.” 0342    Па их врати кули на чардаке. 0343    Вино пише пуну хефту дана 0344    И састави дван’ест калуђера 0345    И четири попа духовника, 0346    Очаташе Ружи и Ајкуни 0347    И младенце у ђердек сведоше. 0348    Ружа сјела на своме сепету, 0349    А Ајкуна на меку душеку. 0350    Ајка љева сузе од очију, 0351    А све гледа кићена Ружица. 0352    Дође њојзи, сједе уз кољено: 0353    „А трговче, живота ти твога, 0354    Што прољеваш сузе од очију, 0355    Ал ти н’јесу у вољу дворови, 0356    Али мога сента мемлећета, 0357    Али моје пребијело лице?” 0358    Бесједи јој Хрњина Ајкуна: 0359    „Јесу мени у вољу дворови, 0360    А и твога сента мемлећета, 0361    А и твоје пребијело лице, 0362    Ал је мени голема невоља ” 0363    И вели јој кићена Ружица: 0364    „О трговче, оба ти свијета, 0365    Кажи мени јаде и белаје, 0366    Ја ти Богу тврду вјеру дајем, 0367    Никоме те проказати не ћу.” 0368    Тад Ајкуна цура бесједила: 0369    „Чујеш ли ме, кићена Ружице, 0370    Јеси л’ чула бијелу Кладушу, 0371    У Кладуши кладушкога Муја 0372    И његова гојена Халила 0373    И њихову кићену Ајкуну? — 0374    Ја сам главом кићена Ајкуна, 0375    Ако т’ хатер останути не ће, 0376    Ено брата гојена Халила, 0377    Гдје он чува на ђердеку врата, 0378    Да ти дадем свог брата Халила.” 0379    А кад зачу кићена Ружица, 0380    Пољуби је у скут и у руку. 0381    Туј Ајкуна на ноге ђипила, 0382    Она оде, а Халил униђе. 0383    Тако бјеше пуну хефту дана. 0384    Дањом Ајка у кафазу лежи, 0385    Ноћом чува на кафазу врата. 0386    Тако прође недјељица дана. 0387    Подранила мајка Ружичина, 0388    Па ето је у кафаз к Ружици: 0389    „Како ти је са трговцем, Ружо?” — 0390    „Л’јепо мати, живота ми мога.” 0391    Туде бише један мјесец дана, 0392    Туде бише, зиму претурише, 0393    Зима прође, свети Ђурађ дође. 0394    Ал ето ти од Индије краља, 0395    Па Ружици ријеч говорио: 0396    „Чувај нашу пребијелу кулу, 0397    А ја идем нашем намастиру.” 0398    А Ружица краљу бесједила: 0399    „Хоћу краљу, живота ми мога.” 0400    Онда се је опремио краљу 0401    И са њиме Зорић капетане 0402    И са њиме краљевица млада: 0403    Тумам се је ноћца ухватила, 0404    А Ружица на ноге ђипила 0405    И изведе три коња бињека; 0406    Она виче Мујову Халилу: 0407    „Ај на ноге, Мујагин Халиле!” 0408    Када Халил на авлију сиђе, 0409    И за њиме Нуко и Ајкуна, 0410    И спремљена три коња бињека, 0411    Ружа свела љубу и Омера. 0412    Како Халил на авлију сиђе, 0413    Одмах сину на коња ђогата, 0414    За се метну кићену Ружицу. 0415    Омер сину на коња дората, 0416    За се тури своју милу мајку; 0417    А Нукица вранца од мејдана, 0418    За се тури Ајкуну дјевојку; 0419    Побјегоше граду на капију 0420    И одоше пољем зеленијем. 0421    Ето ми их к мору на ђемију 0422    И дигоше четири ленђера, 0423    Разапеше четири јелћена, 0424    Побјегоше преко сињег мора. 0425    Док на граду цикнуше топови, 0426    За њима се лађе натуриле; 0427    Почеше их стизавати лађе, 0428    Па заплака Мујагин Халиле: 0429    „Јаој мени, до Бога милога 0430    Сада ће нас Власи похватати, 0431    На сваке нас муке ударати.” 0432    Ал вели му кићена Ружица: 0433    „О Халиле, узми карабина, 0434    Пуни пушку, отпале ти руке, 0435    Шаком праха, а два паламара.” 0436    А кад Халил раскити бесједе, 0437    Стаде бити по мору ђемије, 0438    Двије три је лађе потопио, 0439    Престаше се Власи нагонити. 0440    Он побјеже уз море широко 0441    И отплови четерест конака, 0442    Под Полијом конак учинио. 0443    Па отален добро уранио, 0444    Па отиште, оде уз планину; 0445    И избише на Кунару равну 0446    И отале к својем завичају. 0447    Отален се Халил оженио 0448    И свом брату пушку добавио.